Регулаторна агенција за
комуникације
О агенцији
Регулаторна агенција за комуникације (Агенција) основана је 2. марта, 2001. године спајањем надлежности Независне комисије за медије и Регулаторне агенције за телекомуникације које су до тада радиле одвојено. Агенција дјелује на државном нивоу и њен мандат је дефинисан Законом о комуникацијама БиХ (Службени гласник БиХ, бр.31/03), који је првобитно наметнут одлуком високог представника у октобру 2002. године, а Парламентарна скупштина БиХ га је усвојила у септембру 2003. године.
Агенција је регулатор са спојеним надлежностима, настала по узору на сличне процесе у европским земљама и одражава спајање технологија у телекомуникацијама и емитовању, на начин који може да одговори потребама тржишта.
Тржиште електронских комуникација је сектор напредних технологија, а његове основне карактеристике су развој технологија, стално увођење нових услуга и константан развој пословних модела. То је такође сектор у којем владају доминантни учесници са знатном маркетиншком снагом. Изазови стављени пред регулатора оваквог тржишта усмјерени су на успостављање равнотеже међу заинтересованим странама: корисника на једној и тржишта на другој страни, штитећи интересе корисника на конкурентном тржишту те подржавајући улазак нових yчесника.
По угледу на сличне институције у Европи, надлежности Агенције засноване су на принципима независности, провођењу регулације и мониторингу поштивања закона и правила, и осигурању техничких, финансијских и кадровских предуслова за ефикасно извршавање задатака.
У складу са Законом о комуникацијама БиХ, надлежности Агенције су: креирање и промовисање правила у секторима емитовања и телекомуникација, лиценцирање оператора у секторима емитовања и телекомуникација, планирање, управљање и додјељивање фреквенцијског спектра, примјењивање техничких и других стандарда који се тичу квалитета, те успостављање и одржавање система накнада за дозволе.
Централна локација Сарајево
Мисија
Мисија Агенције је регулисање тржишта електронских комуникација и аудиовизелног сектора у Босни и Херцеговини те управљање и надзор над фреквентним спектром, са циљем стварања услова за примјену нових технологија, развоја конкурентног сектора електронских комуникација и понуде квалитетних услуга у најбољем интересу крајњег корисника, те континуиран развој медијских слобода за добробит грађана и друштва у цјелини.
Визија
Успостављено јединствено, конкурентно и либерализовано тржиште електронских комуникација у складу са европским и свјетским стандардима развоја технологије, те осигурана слобода говора и медијска слобода у БиХ.
Организациона структура
Радом Агенције руководе слиједећа тијела:
- Генерални директор
- Савјет Агенције
Генерални директор руководи Агенцијом и, у складу са Законом, одговоран је за регулаторне функције, админстративне послове и кадровска питања, те успостављање правила о интерним процедурама. Генералног директора бира Савјет Агенције, а потврђује Савјет министара БиХ. Мандат генералног директора траје 4 године, а може се обновити једном. Према члану 40. Закона о комуникацијама БиХ, генерални директор не може бити званичник са законодавним или извршним овлашћењима на било којем нивоу власти, или члан органа политичке странке. Генерални директор подноси извјештаје Савјету Агенције.
Савјет Агенције има седам чланова које именује Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на период од 4 године, са могућношћу само још једног поновног именовања.
Основне организационе јединице Агенције су кабинет генералног директора, сектори и одјељења. Сектори, као основне организационе јединице, оснивају се унутар подручја рада Агенције, како слиједи:
Подручје за телекомуникације:
Сектор за лиценцирање у телекомуникацијама
Сектор за интерконекцију и регулацију тржишта
Подручје за емитовање:
Сектор за програмске садржаје и приговоре
Сектор за координацију, сарадњу и аудиовизуелне услуге
Подручје за радиокомуникације:
Сектор за управљање радиофреквенцијским спектром
Сектор за радио-мониторинг и контролу
Подручје за правне, финансијске и опште послове:
Сектор за правне послове
Сектор за финансијско–рачуноводствене и опште послове
Подручје за стратегију и планирање:
Сектор за стратешко планирање
Сектор за аналитику и координацију
Самостални сектори:
Сектор за дозволе и накнаде
Сектор за односе с јавношћу
Сектор за информационе технологије
Регионални сектор Бања Лука
Регионални сектор Мостар
Генерални директор
Драшко
Милиновић
Драшко Милиновић рођен је 9. октобра 1974. године у Приједору. Звање дипломираног журналисте стекао је на Филозофском факултету у Бања Луци.
У периоду од 1997. до 2006. године радио је као уредник и водитељ на више локалних радијских станица у Приједору, те више редакција Радио-телевизије Републике Српске (РТРС).
Након тога, до 2014. године обављао је дужност савјетника за односе с јавношћу предсједника Републике Српске, шефа Кабинета предсједника Републике Српске и шефа Кабинета предсједника Владе Републике Српске, када је преузео функцију генералног директора Радио-телевизије Републике Српске (РТРС), једног од Јавних сервиса у Босни и Херцеговини.
Предсједник је Тениског савеза Републике Српске.
Савјет агенције
Нино
Ћорић
Нино Ћорић је рођен 1969. године Љубушком, БиХ. Доцент је на Филозофском факултету Свеучилишта у Мостару, а од 2012. доцент је и на Факултету за саобраћај и комуникације Универзитета у Сарајеву.
Обнашао је функцију савјетника у Влади Херцеговачко-неретванског кантона, био је члан Савјета Агенције за поштански промет БиХ, члан управе за развој система и маркетинг у ХП Мостар, а од 2000. до 2003. године био је начелник Сектор за маркетинг и међународне односе ХПТ Мостар, гдје је наставио професионални ангажман започет у Дирекцији ТК/Дирекција пошта ХПТ Мостар, гдје је радио као специјалиста/виши специјалиста. Аутор је и коаутор десетак научних и стручних радова.
Судјеловао је у већем броју научних и стручних скупова, конгреса, конференција и пројеката у земљи и иноземству, гдје је био чланом њихових организацијских и научних одбора.
Фарук
Борић
Фарук Борић је рођен 1978. године у Сарајеву. Након што је дипломирао на Факултету политичких наука из области журналистике, 2012. године је стекао звање магистра наука из области религијских студија на Универзитету у Сарајеву, у оквиру Центра за интердисциплинарне послиједипломске студије. Поред тога, завршио је и Високу школу новинарства „Медиаплан“, специјалистичку школа у сарадњи са партнером и програмом l’École supérieure de journalisme de Lille. Од 2011. године је докторанд на студију политологије Универзитета у Сарајеву.
Током професионалне каријере обављао је различите новинарске и уредничке функције у штампаним и електронским медијима, од чега се посебно истичу функције главног и одговорног уредника дневног листа „Ослобођење“, Интернет портала „Sarajevo-x“ (данашњи „Klix.ba“) и магазина БХ ДАНИ. Обављао је дужност директора Јавне установе „Федерална новинска агенција (ФЕНА) од 2012-2016. године, гдје је тренутно упослен.
Зоран
Томић
Зоран Томић је редовни професор и декан Филозофског факултета на Свеучилишту у Мостару, а професионално се бави проучавањем односа с јавношћу и политичком комуникацијом.
Стручно је усавршаван кроз програме едукације у САД-у (1995., програм USAID-а), Њемачкој (1996., програм CSU-а) и Великој Британији (1999., програм USAID-а). Аутор је и коаутор више књига и уџбеника, те педесетак научних и стручних радова из подручја односа с јавношћу, политичких кампања и комуникације, те права медија.
Посебну пажњу у академској и стручној заједници привукао је 2008. након објављивања књиге „Односи с јавношћу – теорија и пракса“, која даје теоријско утемељење комбиновано с праксом у управљању комуникацијама.
Милош
Шолаја
Милош Шолаја је рођен 1956. године у Бањалуци, гдје ради као редовни професор на Факултету политичких наука, а поред тога је оснивач и директор Центра за међународне односе Бањалука. Након студија политичких наука у Београду (Србија) и Загребу (Хрватска) – гдје је и дипломирао, те електротехнике и комуникација у Бањалуци и Сарајеву, магистарске и докторске студије из компаративне политике и међународних односа завршио је у Загребу.
Током богате професионалне каријере, бавио се питањима међународних односа, европских и евро-атлантских интеграција регије југоисточне Европе, изазовима регионалне сарадње и безбједности, демократије и медија. Аутор је три књиге (студије случајева) у којима обрађује различите теме, попут улоге масовних медија у политичкој оријентацији гласача и позицији Балкана у трансатлантском раскораку. Аутор је бројних стручних радова објављених у домаћим и међународним научним часописима.
Љубо
Божовић
Љубо Божовић је рођен 1956. године у Пречанима, општина Трново, у Босни и Херцеговини. Године 1980. стекао је диплому сценског умјетника на Филозофском факултету у Сарајеву, на Одсјеку глума - Катедра за општу књижевност и сценске умјетности. Током професионалне каријере, стекао је богато искуство у медијима и културној дјелатности. У периоду од 1992. до 1997. године био је уредник драмског програма на Српској радио-телевизији.
Током 1998. године био је на позицији уредника за позоришну дјелатност у Републичкој установи за културу „Срна фест“, а у периоду 1999-2012. радио је као редовни професор на предмету Глума у оквиру Одсјека за соло пјевање Музичке академије Универзитета Источно Сарајево. Од 2012. године редовни је професор на Филозофском факултету Универзитета Источно Сарајево, на Одсјеку за општу књижевност и театрологију, предмет Глума, сценски покрет и сценски говор.